Изборник
Arhitektura bez servera: Budućnost razvoja internet aplikacija
Poslednjih godina, arhitektura bez servera, odnosno, serverless arhitektura je postala popularan i efikasan način izgradnje aplikacija. Ona pruža niz prednosti u odnosu na tradicionalne arhitekture zasnovane na serverima, uključujući niže troškove, veću skalabilnost i poboljšanu fleksibilnost. U ovom blog postu istražićemo šta je serverless arhitektura, kako radi i zašto je to budućnost razvoja interneta.
Šta je serverless arhitektura?
Serverless arhitektura je model cloud computinga koji omogućava programerima da izgrade i pokreću aplikacije bez potrebe za upravljanjem serverima ili infrastrukturom. Ime „serverless“ ne znači da u procesu nema servera. Umesto toga, odnosi se na činjenicu da programeri više ne moraju brinuti o infrastrukturi aplikacije i mogu se umesto toga fokusirati na pisanje koda.
Serverless arhitektura se zasniva na konceptu funkcije kao usluge (FaaS). U serverless aplikaciji, kod je podeljen na male, nezavisne funkcije koje mogu biti pokrenute događajima poput HTTP zahteva, ažuriranja baze podataka ili poruka iz reda. Kada se događaj desi, odgovarajuća funkcija se automatski izvršava od strane cloud provajdera, koji zatim upravlja neophodnom infrastrukturom za pokretanje funkcije.
Jedna od ključnih prednosti serverless arhitekture je skalabilnost. Pošto je svaka funkcija nezavisna, cloud provajder može automatski skalirati gore ili dole broj instanci koje izvršavaju određenu funkciju, na osnovu radnog opterećenja. Ovo znači da aplikacije izgrađene na serverless arhitekturi mogu da se nose sa naglim porastima saobraćaja bez potrebe za ručnim intervencijama ili preteranim obezbeđivanjem resursa.
Kako radi arhitektura bez servera?
Arhitektura bez servera radi pomoću cloud usluga koje pružaju kompanije poput Amazon Web Services (AWS), Google Cloud Platform (GCP) ili Microsoft Azure. Ove usluge omogućavaju razvojnim timovima da postavljaju i pokreću svoje aplikacije na cloud-u bez brige o infrastrukturi koja stoji iza toga.
Tipičan tok rada aplikacije bez servera sastoji se od sledećih koraka:
- Razvojni tim piše kod aplikacije, koji se deli u male, nezavisne funkcije.
- Kod se pakuje u paket za implementaciju, koji se zatim postavlja na platformu pružaoca cloud usluge.
- Pružalac cloud usluge kreira kontejner za svaku funkciju, koji uključuje sve neophodne zavisnosti i konfiguracije.
- Kada se dogodi neki događaj, poput HTTP zahteva ili poruke iz reda, odgovarajuća funkcija se automatski pokreće od strane pružaoca cloud usluge.
- Funkcija se pokreće unutar svog kontejnera, a rezultati se vraćaju klijentu.
Zašto je arhitektura bez servera budućnost internet razvoja?
Arhitektura bez servera nudi niz prednosti u odnosu na tradicionalne arhitekture zasnovane na serverima, što je čini privlačnom opcijom za izgradnju modernih internet aplikacija. Evo nekih od ključnih prednosti:
Ekonomičnost: Budući da arhitektura bez servera temelji se na modelu plaćanja po korišćenju, razvojni timovi plaćaju samo za resurse koji se stvarno koriste. To može dovesti do značajnih ušteda, posebno za aplikacije sa nepredvidivim obrascima saobraćaja.
Mogućnosti za skaliranje: Kao što je ranije pomenuto, arhitektura bez servera omogućava aplikacijama da se automatski skaliraju prema gore ili prema dole, u zavisnosti od opterećenja. To znači da razvojni timovi ne moraju da brinu o prevelikom ili premalom obezbeđivanju resursa.
Brže vreme do izlaska na tržište: Uz arhitekturu bez servera, razvojni timovi mogu da se fokusiraju na pisanje koda umesto upravljanja infrastrukturom. To može dovesti do bržih ciklusa razvoja i bržeg vremena do izlaska novih aplikacija na tržište.
Fleksibilnost: Serverless arhitektura omogućava programerima da grade aplikacije koristeći širok spektar programskih jezika i okvira za razvoj. To im daje fleksibilnost da odaberu alate koji najbolje odgovaraju njihovim potrebama.
Smanjenje održavanja: Sa serverless arhitekturom, provajder oblaka je odgovoran za upravljanje i održavanje osnovne infrastrukture. To može smanjiti količinu vremena i resursa potrebnih za održavanje aplikacije.
Da zaključimo!
Serverless arhitektura je budućnost razvoja internet aplikacija. Ona nudi niz prednosti u odnosu na tradicionalne server-based arhitekture, uključujući niže troškove, veću skalabilnost, brže vrijeme do lansiranja, fleksibilnost i smanjeno održavanje. Omogućava programerima da se fokusiraju na pisanje koda umjesto na upravljanje infrastrukturom, što može rezultirati efikasnijim ciklusima razvoja i bržim uvođenjem novih aplikacija.
Međutim, serverless arhitektura nije univerzalno rešenje i možda nije prikladna za sve aplikacije. Važno je da programeri pažljivo razmotre prednosti i mane i odaberu arhitekturu koja najbolje odgovara njihovim potrebama.
Da zaključimo, serverless arhitektura je moćan alat za izgradnju modernih internet aplikacija. Kako se cloud computing nastavlja razvijati, očekujemo da ćemo videti još inovativnijih primena ove tehnologije u budućnosti. Programeri koji usvoje serverless arhitekturu će biti u poziciji da iskoriste ove mogućnosti i izgrade sledeću generaciju interent aplikacija.
