Čarobni svet NFT-ja, zlatna groznica, prvi deo

Nezamenljivi token (NFT – non-fungible token) je nezamenljiva jedinica podataka uskladištenih na blokčejnu, obliku digitalne knjige (digital ledge), koja se može prodavati i sa kojom je moguće trgovati.

Razjasnimo sada ukratko neke termine neophodne za jasno i celovito shvatanje definicije koja je pred nama.

Zamenljivost (fungibility) predstavlja mogućnost dobra ili sredstva da budu razmenjena sa drugim pojedinačnim dobrima ili imovinom iste vrste.

Digitalni token (digital token) koji se takođe ponekad naziva i kripto žeton, digitalni novčić ili često jednostavno „žeton“ , „kovanica“ ili „token“ je digitalni prikaz vrednosti ili prava koja se nude i prodaju u svrhu:

• Omogućavanja pristupa, učešća ili razvoja distribuirane knjige (distributive ledge), blokčejna ili neke druge strukture digitalnih podataka.
• Prikupljanja kapitala za razvoj neke mreže ili platforme.

Pojedinačni zapisi o vlasništvu novčića se čuvaju u digitalnoj knjizi (digital ledger), koja je kompjuterizovana baza podataka koja koristi snažnu kriptografiju za obezbeđenje zapisa transakcija, za kontrolu stvaranja dodatnih novčića i za verifikaciju prenosa vlasništva nad novčićima. Uprkos svom nazivu, kriptovalute se ne smatraju nužno valutama u tradicionalnom smislu, iako su na njih primenjeni različiti kategorički tretmani, uključujući klasifikaciju kao robe, hartije od vrednosti, ili kao valute. One se u praksi generalno posmatraju kao posebna klasa imovine. Neke kripto-šeme koriste validatore za održavanje kriptovalute. U modelu dokaza o ulozima, vlasnici stavljaju svoje tokene kao zalog. Zauzvrat, oni dobijaju autoritet nad tokenom srazmerno iznosu koji ulože. Generalno, ovi akteri tokena dobijaju dodatno vlasništvo nad tokenom tokom vremena putem mrežnih naknada, novoskovanih tokena ili drugih sličnih mehanizama nagrađivanja. Za one koji ne znaju, kripto token je token virtuelne valute ili denominacija određene kriptovalute. Predstavlja razmenljivo sredstvo ili uslužni program koji se nalazi na sopstvenom blokčejnu i omogućava vlasniku da ga koristi u investicione ili ekonomske svrhe.
Blokčejn (blockchain) je rastuća lista elektronskih zapisa, nazvanih blokovi, koji su povezani zajedno pomoću kriptografije. U računarskoj nauci, zapis (koji se naziva i struktura, struktura ili složeni podaci) je osnovna struktura podataka. Zapisi u bazi podataka ili tabelama se obično nazivaju „redovi“.

Sa druge strane, kriptografija, ili kriptologija (od starogrčkog: κρυπτός, romanizovano: kryptós „skriven, tajan“; i graphein γράφειν, „pisati“, ili -λογία -logia, „proučavanje“, respektivno), je praksa i proučavanje tehnika za sigurnu komunikaciju u prisustvu međusobno kontradiktornih načina ponašanja. Uopšteno govoreći, kriptografija se bavi konstruisanjem i analizom protokola koji sprečavaju treće strane ili javnost da čitaju privatne poruke. Različiti aspekti u informacionoj bezbednosti kao što su poverljivost podataka, integritet podataka, autentifikacija i neporicanje su centralni za savremenu kriptografiju.

Pošto je „blockchain rastuća lista zapisa (records), koji se nazivaju blokovi i koji su međusobno povezani pomoću kriptografije, odnosno pomoću nekog kriptografskog obrasca, svaki blok sadrži kriptografski heš prethodnog bloka, vremensku oznaku i podatke o transakciji (generalno predstavljene kao Merkleovo drvo – Merkle tree).

• Kriptografska heš funkcija (CHF) je matematički algoritam koji mapira podatke proizvoljne veličine (često se nazivaju „porukom“) u niz bitova fiksne veličine („heš vrednost“, „heš“ ili “message digest”). To je jednosmerna funkcija, odnosno funkcija koju je praktično neizvodljivo invertovati ili obrnuti proračun. U idealnom slučaju, jedini način da se pronađe poruka koja proizvodi dati heš je pokušaj brutalne pretrage mogućih ulaza da se vidi da li proizvodi izvesna podudaranja, ili da se koristi rainbow table sa podudarnim hešovima. Kriptografske heš funkcije su osnovno sredstvo moderne kriptografije.
• Vremenska oznaka dokazuje da su podaci o transakciji postojali kada je blok objavljen da bi ušao u svoj heš.

Kao što smo već konstatovali, u blokčejn tehnologiji svaki blok sadrži informacije o prethodnom bloku I oni tako formiraju lanac, pri čemu svaki dodatni blok pojačava one pre njega. Zbog toga su blok lanci otporni na modifikaciju svojih podataka jer kada se jednom snime, podaci u bilo kom datom bloku ne mogu se retroaktivno menjati bez promene svih narednih blokova.

Primer Merkleovog drveta

Sumirano, kriptovaluta je digitalna valuta dizajnirana da radi kao sredstvo razmene preko računarske mreže koja se ne oslanja ni na jednu centralnu instancu, kao što je vlada ili banka, da bi je podržavala ili održavala.

NFT knjige (NFT ledgers) obezbeđuju javni sertifikat o autentičnosti ili dokaz o vlasništvu, ali zakonska prava koja prenosi NFT mogu biti neizvesna. NFT-ovi ne ograničavaju deljenje ili kopiranje osnovnih digitalnih datoteka, ne prenose nužno autorska prava digitalnih datoteka i ne sprečavaju stvaranje NFT-ova sa identičnim pridruženim datotekama.

Šta je NFT i kako on funkcioniše?

Posebna konstrukcija svakog NFT-a ima potencijal za nekoliko slučajeva njegove upotrebe. Na primer, oni su idealno sredstvo za digitalno predstavljanje fizičke imovine kao što su nekretnine i umetnička dela. Pošto su zasnovani na blokčejnovima, NFT-jevi takođe mogu da rade na uklanjanju posrednika prilikom povezivanja umetnika sa publikom ili prilikom upravljanja nekim identitetom. Oni mogu ukloniti posrednike, pojednostaviti transakcije i stvoriti nova tržišta.

NFT-jevi su korišćeni kao spekulativna imovina (Spekulatvna imovina, odnosno ekonomski balon je situacija u kojoj su cene imovine mnogo veće nego što ih osnovni fundamentalni pokazatelji mogu razumno opravdati. Mehurići su ponekad uzrokovani malo verovatnim i previše optimističnim projekcijama o budućnosti. Takođe bi se mogle opisati kao cene koje znatno premašuju unutrašnju vrednost imovine. Mehurići se ponekad nazivaju špekulativni balon, finansijski balon ili špekulativna manija. U ranim fazama balona, mnogi investitori ne primećuju balon kakav on zaista jeste. Ljudi primećuju da cene rastu i često misle da je to opravdano. Zbog toga se mehurići često konačno identifikuju samo retrospektivno, nakon što je mehur već pukao i cene su zatim pale.) i izazvali su sve veće kritike zbog troškova energije i karbonskog otiska povezanog sa validacijom blockchain transakcija, kao i zbog njihove česte upotrebe u umetničkim prevarama i tvrdnje da je struktura tržišta NFT Ponzi šema. Međutim, ostavimo kritiku NFT funkcionisanja za neki od narednih tekstova, odnosno do trenutka kada se ne upoznamo bolje sa ovom tehnologijom.

Podcrtajmo sada: nezamenljivi tokeni (NFT) su kriptografska sredstva na blokčejnu sa jedinstvenim identifikacionim kodovima i metapodacima koji ih razlikuju jedan od drugog. Za razliku od kriptovaluta, njima se ne može trgovati ili razmenjivati u ekvivalentu. Ovo se razlikuje od zamenljivih tokena kao što su kriptovalute, koje su identične jedna drugoj i stoga mogu poslužiti kao medij za komercijalne transakcije.

Razjasnimo sada samo još neke termine neophodne za temeljno razumevanje NFT koncepcije i načina njenog funkcionisanja.

Virtuelna valuta

Virtuelna valuta je digitalni prikaz vrednosti dostupan samo u elektronskom obliku. Čuva se i prenosi preko namenskog softvera, mobilnih ili kompjuterskih aplikacija. Transakcije koje uključuju virtuelne valute se dešavaju preko bezbednih, namenskih mreža ili preko Interneta. Izdaju ih privatne stranke ili grupe programera i uglavnom su neregulisane.
Virtuelne valute su podskup digitalnih valuta i uključuju druge vrste digitalnih valuta, kao što su kriptovalute i tokeni koje izdaju privatne organizacije. Prednosti virtuelnih valuta uključuju veće brzine transakcija i jednostavnost korišćenja. Nedostaci virtuelnih valuta su to što se mogu hakovati i ne pružaju mnogo pravnog sredstva investitorima jer nisu adekvatno regulisane.

Šta su distribuirane knjige?

Distribuirana knjiga (Distributed Ledger) je baza podataka koja se konsenzualno deli i sinhronizuje na više lokacija, institucija ili geografskih područja, kojoj pristupa više ljudi. Omogućava da transakcije imaju javne „svedoke“. Učesnik na svakom čvoru mreže može da pristupi snimcima koji se dele na toj mreži i može da poseduje identičnu kopiju iste. Sve izmene ili dodaci napravljeni u knjizi se odražavaju i kopiraju svim učesnicima u roku od nekoliko sekundi ili minuta.

Potrebno je samo podcrtati da je distribuirana knjiga u suprotnosti sa centralizovanom knjigom, što je tip knjige koju većina kompanija koristi. Centralizovana knjiga je podložnija sajber napadima i prevari, jer ima samo jednu tačku na koju je u celosti usmerena.

Osnovne distribuirane knjige su tehnologija koju koristi blockchain, a to je tehnologija koju koristi bitkoin. Blockchain je vrsta distribuirane knjige koju koristi bitkoin.